Fakultet Likovnih Umetnosti - Centar Za Grafiku i Vizuelna Istraživanja ::  - Srpski 
Radno vreme galerije: Ponedeljak - Petak : 10.00 - 19.00h,   Subota: 10.00 - 15.00h    
 
 
05.07.2018
 

Gabriella Nikolic UTISAK OTISKA

 

12.12.1991. JAT na liniji Beograd-Toronto objavljuje polazak aviona...mole se putnici da pristupe check in-u. Ono što tada nije objavljeno - to će biti poslednji prekookeanski let Jugoslovenskog Aero Transporta, poslednje decenije prošlog veka.

Kao putnik na tom letu Ka-Nadi, ostavih za sobom IV godinu FPUiD, svu glinu i glazure Beograda, posudnu keramiku detinjstva, keramičku skulpturu odrastanja, i s kartom u jednom pravcu odoh daleko od ratova, devalvacija, mržnje i bezumlja.

Poput Alise u zemlji čuda, propadajući tako kroz prostor i vreme nekog stranog fakulteta na kome studiram isto što napustih, padoh u naručje najčudnijeg čoveka i to pravo u grafički atelje Novak Graphics Inc. Čovek je “naš” ali smo MI tada u ratu s NjIMA, tako bar kažu na CNN-u, a u tom ateljeu vlada atmosfera o kojoj smo samo učili u debelim knjigama iz istorije umetnosti. Ok, mislim, imam svesku iz Dizajnerske, predmet Štampa profesorke Nene, sve ja to znam, ali sada radim separaciju boja za Jean Paul Riopella, najznačajnijeg kanadskog slikara moderne umetnosti, snimam sita, mešam boje i štampam!

Kakav trip, a to je bio tek početak na mom putovanju kroz svet grafike! I sve to na pogon apsolutne neverovatnoće!

Dvanaest godina vodila sam taj čudni atelje, još čudnijeg vlasnika gde je sve bilo moguće jer nemoguće nije bilo prihvatljivo.

Zamislite, IMAGINE, John Lennon! Za osobu čije prve reči nisu bile ni mama ni tata, već Obla di, Obla da to je bio kvantni skok van sebe! Rock &Roll u pravom smislu te reči!

Kada živite i radite po principu apsolutne neverovatnoće, štampate tuđe grafike, a samo vam je skulptura u glavi, dogodi vam se često da smislite neko čudo, da ne kažem glupost. Tako je 1996. gost u ateljeu bio američki umetnik Ojibwe porekla, Joe Geshick-sinula mi je genijalna ideja da štampam reljefnu serigrafiju!  Zvuči sjajno, Joe je bio oduševljen! Da ironija bude veća naziv dela je Healer (Iscelitelj)! Namučila sam se kao nikada do tada ali nije bilo odustajanja.

* Životna lekcija broj jedan - Ne komplikuj život bez razloga! Brzo sam se iscelila od trodimenzionalnih ideja i posvetila dvodimenzionalnoj lepoti grafike!

1997. u atelje stiže holandski umetnik sa statusom rock zvezde Rob Scholte. * Životna lekcija broj dva - da bi radio ovaj posao moraš da voliš ljude - MNOGO! Moraš da ih voliš više od sebe da bi odoleo iskušenju da postaneš serijski ubica. Nepodnošljivi sukob karaktera, bahatost Robijevog samosažaljenja jer je invalid (noge je izgubio u eksploziji njegovog automobila), pri tom rad u ateljeu počinje onda kad to Robi odluči što je najčešÄ‡e bivalo posle ponoći. Sve u svemu, bilo je to jedno od najgorih iskustava u smislu saradnje, a krajnji  rezultat ipak sjajna serija serigrafija!

1998. nastupa Zlatno doba, što se posla tiče, saradnja sa Lary Middlestadt, Iean Baxter&, Liu Jian, Baddanom Zack, Borisom Bućanom, Kićom Nešićem, Radom Krstić i grupom domorodnih umetnika Prve Nacije poput Roy Thomas, Richard Bedwash i CARL BEAM-a.

Ta saradnja prerast će postati veliko prijateljstvo sa porodicom Beam i narednih nekoliko godina, tačnije od 1999. pa sve do Carlove smrti 2005-e, ja ću isključivo raditi na projektima s njim.

Životna lekscija broj tri - sve je moguće dok sam ne zaključiš da je nemoguće!

Presa za sito na kojoj sam do tada radila bila je dimenzija 110 X 150 cm. Carl je doneo sito 120X180 cm. I šta sad? Napravili smo novi sto za štampu, pozajmili mehanizam za ručno štampanje od Kiće Nešića (on se upravo preselio i nije znao šta bi s tom skalamerijom) i počeli da štampamo veliki format. Te godine Carl je dobio nagradu Fondacije Ernst & Young za najbolju grafiku koja je štampana u našem ateljeu, atelje sve pohvale, a ja sam dobila učitelja, duhovnika i prijatelja od neprocenjive vrednosti.

Zvao me je Eagle of the South, u prevodu Orao juga, i kad bi se pojavio  i viknuo: EAGLE!, svet bi postajao čudesan, prasak prijateljstva, boja, i sve uz gitaru, pojačalo, blues, dobar wiskey, itd. Bilo je to vreme 474 Bathurst St. South u Torontu, bio je to naš čudesni Boing 474 ili Zlatno srce, sve dok se nismo preselili u Hamilton.

Na početku novog milenijuma, Toronto postaje jedno veliko gradilište, nešto poput Beograda na vodi, gradi se na sve strane, skele, majstori, zatvorene ulice, poskupela kirija i novi zakoni, odnosno zabrane upotrebe boja, kiselina, razređivača-jednom rečju grafičke delatnosti, naterali su nas da atelje preselimo u industrijsku zonu teške industrije grada Hamiltona.

Grad sablasne arhitekture propadanja, smrad topljenog čelika, sve u svemu užas, ali nema predaje.  *Životna lekcija broj četiri: Kad ti život da limun, napravi limunadu sa dosta šećera!

2001. atelje ponovo radi, otvaram galeriju Steel City Gallery i prvi projekat je COLLABORATION-(Saradnja) sa Karlom. Sve smo se lepo dogovorili, oni Anne stižu za par dana, predhodno će poslati nova sita koja su napravili, a koja nisu upotrebili. OK, mislim sve je pod kontrolom…Zovu me iz špedicije da pitaju da li imam garažna vrata i koje dimenzije, sve ja to uredno objasnim, potvrdim datum isporuke i prijema sita neznajući šta mi je Karl pripremio!?

Stiže šleper od 10 metara, ja se čudim čemu- al ćutim, mislim da im je Hamilton bio samo usputna stanica, pa su utovarili i Karlove stvari…Iz kamiona izlaze dva momka, otvaraju šleper i iznose upakovano sito od tri i po metra. U šoku sam… šta je tu je, nema nazad. Sito je već snimnjeno imidž Jenifer Lopez, kita ubice, portugalskog broda za ribolov i natpisa FOOL MOON OMEGA LEAP (Pun mesec omega skoka), dimenzije 280 cm X 320 cm; Karl insistira da  se štampa iz samo jednog povlačenja rakelom…BEZ PANIKE, prisećam se rečenice iz knjige Autostoperski vodič kroz galaksiju D. Adamsa…OK, setila sam se! Napravićemo mehanizam suspenzije, ja ću da ležim na dasci držim rakel na sredini ili koliko već mogu da raširim ruke da bih imala ujednačen pritisak…OK, mislim da će moći. I uspelo je!!! Po principu apsolutne neverovatnoće, uspelo je. Rezultat su veličanstvena Karlova dela na platnu i papiru velikog formata, Quantum Leep, Whale of our being, Hot zone, izložba je otvorena u Steel City Gallery maja 2002. * Životna lekcija broj pet: Ne formatizuj sebe i svoj potencijal- i naravno seti se lekcije broj dva: Voli ljude s kojima radiš.

Iste godine umro je veliki slikar Jean Paul Riopelle, a meni je ostalo sećanje na rad i poznanstvo s njim, jedna grafika,  jedna cigareta Gauloises koju sam dobila na poklon koju i dan danas čuvam.

Potom, Karlova iznenadna smrt 2005. godine ostaviće prazninu, duboku potištenost i kraj ne samo mog profesionalnog anganžmana u grafičkom ateljeu Novak Graphics Inc. već i kraj braka sa vlasnikom istog i kraj jednog vremena koje je ostavilo trajan otisak na moj karakter i stvaralaštvo.

2010. godine nakon dvadeset godina provedenih u Kanadi, Austrian Arline me je preko Beča vratio u Beograd zajedno sa svim mojim životnim lekcijama na putu Ka-Nadi, a iz Kanade sam osim, knjiga, slika i grafika donela uspomene na saradnju sa velikim kanadskim umetnicima XX vekaNa kraju svega uvek je jedan novi početak.

Ovaj projekat je odavanje počasti umetnicima s kojima sam sarađivala, jednom vremenu, jednoj zemlji u znak zahvalnosti, za 150 godina postojanja, Kanadi zemlji beskonačnog prostranstva u kome je sve moguće i neopisivu zahvalnost toj mojoj drugoj patriji, zemlji koja me je formirala kao humanistu i umetnika.!

Hvala mojoj dragoj prijateljici Ljiljani Stojanović, što me je naterala da napišem ovaj projekat i njenim Maherskim vibracijama nesebične dobrote i namere, koja je pokrenula ringišpil sećanja na uspone i padove preko hrpe papira što su mi tokom godina bojile i sekle ruke ali svejedno, bile su nezaboravne!

Beskrajnu zahvalnost dugujem mojim roditeljima i sestri, za njihovu nesebičnu podršku, rad u ateljeu i pristajanja na koje kakve gluposti otisnute kroz razna sita kreativnog ludila!

                                                                                                                                                                                        Gabriella Nikolic, Master printer

 

Gabriella (Gabrijela) Nikolić, rođena 1967. u Beogradu.

Studije na FPUiD 1987. do 1991.- Keramika i staklo, a diplomirala je 1994. na OCAD-Univerzitet grada Toronta. Magistarske studije na Pratt Institute, NY na odseku za multimedijalu umetnost.

Od 1994. do 2006. ko-vlasnik i majstor štampe u Novak Graphic Inc., vodeći grafički atelje u Kanadi,gdei štampa edicije grafika Jean Paul Riopelle, Carl Beam, Rob Scholtte, Iaen Baxter, John Lennon, kao i Irwin Grupa, Braco Dimitrijević, Boris Bućan i mnogi drugi.

2006. gostujući profesor na Institutu za umetnost u kineskom gradu Shen Zhen gde predaje sito štampu velikog formata po principu apsolutne neverovatnoće.

Jedan od osnivača Centra za grafiku grada Hamiltona u Kanadi, gde godišnja nagrada za najuspešnije ostvarenje u tehnici litografije mladih umetnika nosi njeno ime.

2013. na poziv Antropološkog muzeja Colgate Univerziteta, SAD otvara multimedijalnu postavku iz ciklusa ONE DAY na temu Holokausta i drži predavanja na Katedri za humanistiku.

Od 2015. bavi se multimedijalnim postavkama, performansima i video instalacijama, autorskom produkcijom dokumentarnih i eksperimentalnih filmova. Član je ULUPUDS-a, DOKSRBIJA-uduženja dokumentarista.

Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada iz oblasti grafike, slikarstva i učesnik nekoliko međunarodnih festivala kratkog i eksperimentalnog filma. Njeni radovi su u stalnim postavkama muzeja u Kanadi, SAD, Kini, Izraelu, Beogradu, Pančevu, Smederevskoj Palanci, Biblioteci grada Beograda, KC Inđija, etc.

Živi i stvara u Beogradu.